Европско првенство у атлетици на отвореном 1934 — штафета 4 × 100 метара за мушкарце

Трка штафета 4 х 100 м у мушкој конкуренцији на 1. Европском првенству у атлетици 1934. у Торинуу одржана је 9. септембра[1] на Стадиону Бенито Мусолини.

Земље учеснице

Учествовале су 4 штафете из 4 земље.

Освајачи медаља

Њемачка Немачка Мађарска Холандија Холандија

Резултати

Финале

Место Атлетичари Земља Резултат Бел.
Њемачка Немачка Егон Шајн
Ервин Гилмајстер
Герд Хорнбергер
Ерих Борхмајер
41,0 РЕП
Мађарска Ласло Форгач
Јожеф Ковач
Јожеф Шир
Ђула Ђенеш
41,4
Холандија Холандија Тинус Осендарп
Ћерд Бурсма
Боб Јансен
Кристијан Бергер
41,6
4. Италија Италија Улдерико ди Блас
Елио Рањи
Марио Ларочи
42,0

Референце

  1. ^ European Athletics Championships Zürich 2014 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 362, Приступљено 5. 5. 2015 

Спољашње везе

  • п
  • р
  • у
мушкарци

1934: Немачка (Шајн, Гилмајстер, Хорнбергер, Борхмајер)  • 1938: Немачка (Керш, Хорнбергер, Некерман, Шојринг)  • 1946: Шведска (Danielsson, Nilsson, Laessker, Håkansson)  • 1950: СССР (Sukharev, Kalyayev, Sanadze, Каракулов)  • 1954: Мађарска (Zarándi, Varasdi, Csányi, Goldoványi  • 1958: Западна Немачка (Mahlendorf, Hary, Fütterer, Гермар)  • 1962: Западна Немачка (Улонска, Гампер, Бендер, Гермар)  • 1966: Француска (Berger, Delecour, Piquemal, Bambuck)  • 1969: Француска (Bourbeillon, Fenouil, St.-Gilles)  • 1971: Чехословачка (Kříž, Demeč, Kynos, Bohman)  • 1974: Француска (Sainte-Rose, Arame, Cherrier, Chauvelot)  • 1978: Пољска (Новош, Licznerski, Dunecki, Woronin)  • 1982: СССР (Соколов, Aksinin, Prokofyev, Sidorov)  • 1986: СССР (Јевгењев, Јушманов, Муравјов, Бризгин)  • 1990: Француска (Моринјер, Сангума, Труабал, Мари-Роз)  • 1994: Француска (Lomba, Перо, Труабал, Sangouma)  • 1998: Уједињено Краљевство (Condon, Campbell, Walker, Golding)  • 2002: Украјина ((Васјуков, Rurak, Dovhal, Kaydash)  • 2006: Уједињено Краљевство (Чемберс, Кембел, Девониш, Луис-Франсис)  • 2010: Француска (Вико, Леметр, Песоно, Мбанђок)  • 2012: Холандија (Маријано, Мартина, Кодрингтон, ван Лојк)  • 2014: Уједињено Краљевство (Џемили, Килти, Ејкинс-Арити, Елингтон)  • 2016: Уједињено Краљевство (Дасаолу, Џемили, Елингтон, Уџа)  • 2018: Уједињено Краљевство (Уџа, Хјуз, Џемили, Ајкинес-Арјити)  • 2022: Уједињено Краљевство (Азу, Хјуз, Ефолоко, Мичел-Блејк)  • 2024: Италија (Мелуцо, Џејкобс, Торту, Пата)

Жене

1938: Немачка (Кол, Краус, Албус, Кинел)  • 1946: Холандија (van der Kade-Koudijs, Witziers-Timmer, Adema, Бланкерс-Кун)  • 1950: Уједињено Краљевство (Hay, Desforges, Hall, Foulds)  • 1954: СССР (Крепкина, Улискина, Иткина, Турова)  • 1958: СССР (Крепкина, Кеп, Пољакова, Масловскаја)  • 1962: Пољска (Ћепли, Собота, Szyroka, Piatkowska)  • 1966: Пољска (Bednarek, Straszynska, Шевињска, Клобуковска)  • 1969: Источна Немачка (Höfer, Meissner, Podeswa, Vogt)  • 1971: Западна Немачка (Schittenhelm, Helten, Irrgang, Mickler)  • 1974: Источна Немачка (Maletzki, Stecher, Heinich, Eckert)  • 1978: СССР (Анисимова, Маслакова, Kondratyeva, Storozhkova)  • 1982: Источна Немачка (Walther, Eckert, Rieger, Göhr)  • 1986: Источна Немачка (Мелер, Гинтер, Brestrich-Auerswald, Göhr)  • 1990: Источна Немачка (Мелер, Крабе, Берент, Гинтер)  • 1994: Немачка (Paschke, Knoll, Zipp, Lichtenhagen)  • 1998: Француска (Benth, Bangué, Félix, Arron)  • 2002: Француска (Combe, Hurtis, Félix, Sidibé)  • 2006: Русија (Гушчина, Русакова, Хабарова, Григорјева)  • 2010: Украјина (Повх, Погребњак, Рјемјењ, Бризгина  • 2012: Немачка (Гинтер, Кибис, Лофамаканда Пинто, Зајлер)  • 2014: Уједињено Краљевство (Филип, Нелсон, Вилијамс, Хенри)  • 2016: Холандија (Самуел, Схиперс, Ван Схаген, Седнеј)  • 2018: Уједињено Краљевство (Филип, Лансикуот, Вилијамс, Ашер−Смит)  • 2022: Немачка (Буркхард, Мајер, Ликенкемпер, Хазе)  • 2024: Уједињено Краљевство (Ашер−Смит, Хенри, Хант, Нејта)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци
Жене