Mirko Bračič

MIRKO BRAČIČ
Mirko Bračič Bradač
Mesto rođenja	Trst Austrougarska
Datum smrti	11. 12. 1943. (28 godina)
Mesto smrti	Kočevje Nacistička Nemačka
Profesija	vojno lice
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
U toku NOB-a	komandant 14. slovenačke divizije
Služba	Vojska kraljevine Jugoslavije NOV i PO Jugoslavije
Narodni heroj od	5. jula 1951.

Mirko Bračič — Miran Bradač (Trst, 16. mart 1915 — Kočevje, 11. decembar 1943) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Rođen je 16. marta 1915. godine u Trstu, u službeničkoj porodici. Posle Prvog svetskog rata, dolaskom Italijana u Trst, porodica mu se preselila u Tržič, gde je Mirko pohađao osnovnu školu. Građansku školu završio je u Ljubljani. U kraljevskoj vojsci služio je kao aktivan podoficir-narednik kraljeve garde.

Jula 1941. godine, pridružio se partizanima. Uskoro je postao politički komesar Borovničke čete Krimskog bataljona. Pod njegovom komandom, Borovička četa je napala i uništila italijansko vojno skladište municije u Bezuljaku, 19. oktobra 1941. godine.

Nakon pogibije komandanta Ljube Šercera, Krimski bataljon je, u decembru 1942, promenio ime u „Šercerov bataljon“. Bračič je februara postao zamenik komandanta Trećeg Šercerovog bataljona, a uskoro potom i komandant tog bataljona. Četvrtog aprila 1942. godine, Glavni štab Slovenije izdao je naredbu o reorganizaciji slovenačkih partizanskih četa u odrede i grupe odreda, pa je tom prilikom Mirko Bračič imenovan za komandanta Treće grupe odreda. Pod njegovom komandom, Treća grupa odreda je u proleće 1942. godine oslobodila velike delove Notranjske i Dolenjske od italijanske vlasti.

Naredbom Glavnog štaba Slovenije od 26. jula 1942. godine, Bračič je po naredbi Glavnog štaba Slovenije postao komandant Loškog odreda, osnovanog krajem avgusta na Otrobovcu. Odred je imao zadatak da se probije u Slovenačko primorje i da tamo širi i organizuje Narodnooslobodilački pokret. Po prelasku bivše jugoslovensko-italijanske granice odred je dobio ime Soški odred. Do primorja se probio u oktobru 1942. godine.

Soški odred je s vremenom razvio antifašističku delatnost u Primorskoj, a uskoro je formirana i Alpska operativna zona, koja je obuhvatala primorje i Gorenjsku. Za komandanta zone, Glavni štab postavio je Mirka Bračiča.

Posle kapitulacije Italije, Bračič je postao komandant Četrnaeste slovenčke divizije. Pod njegovom komandom, divizija se istakla u razoružavanju italijanske vojske, naročito u Ribnici, gde je razoružala 52. puk italijanske divizije „Isonco“, očistila Notranjsku i, u drugoj polovini septembra 1943, pripremila se za predstojeću nemačku ofanzivu. Divizija je odolevala Nemcima i početkom novembra je u Notranjskoj prešla u ofanzivu.

Devetog decembra, Četrnaesta divizija napala je jako nemačko-domobransko uporište u Kočevju. Posle dva dana borbi, neprijatelj se još držao samo u utvrđenom gradu. U napadu na grad preko mosta, 11. decembra, učestvovao je i Mirko Bračič, ali je tom prilikom bio smrtno pogođen. Slučajno ga je pogodio komandant Loške brigade, Franc Bobnar-Gedžo.^[1]

Loška brigada je kasnije po njemu nazvana Trinaesta slovenačka udarna brigada „Mirko Bračič“.

Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine FNR Jugoslavije 5. jula 1951. proglašen je za narodnog heroja.

• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  (COBISS)

• p
• r
• u

Narodni heroji iz Slovenačkog primorja

Narodni heroji Jugoslavije rođeni na teritoriji Slovenačkog primorja, kao i oni koji su politički ili vojno delovali na ovom području:

• Angel Besednjak
• Janez Bizjak
• Mirko Bračič
• Marijan Brecelj
• Anton Velušček
• Albert Gruden
• Rastislav Delpin
• Stane Žagar
• Vida Janežić
• Oskar Kovačič
• Ivan Kosovel
• Danila Kumar
• Ivan Likar
• Sergej Mašera
• Jože Mihevc
• Dušan Munih
• Janko Premrl
• Franc Ravbar
• Marko Redelongi
• Mira Svetina
• Ivan Skvarča
• Jože Srebrnič
• Ivan Sulič
• Anton Ferijančič
• Ljubomir Ljubo Šercer
• Anton Šibelja
• Mihaela Škapin