Теодора (9. век)
- п
- р
- у
- Елија Евдоксија
- Атенаида-Евдокија
- Елија Пулхерија
- Елија Верина
- Аријадна (царица)
- Елија Зенониса
- Еуфемија
- Теодора
- Софија
- Ино Анастасија
- Константина
- Леонтија
- Фабија Евдокија
- Мартина
- Грегорија
- Фауста
- Анастасија
- Евдокија
- Теодора Хазарска
- Марија
- Ана
- Цицак
- Марија
- Евдокија
- Ирина
- Марија
- Теодота
- Теофанија Атинска
- Прокопија
- Теодосија
- Текла
- Еуфросина
- Теодора
- Евдокија
- Евдокија Ингерина
- Теофанија
- Зоја Зауцена
- Евдокија Бајана
- Зоја Карбонопсина
- Јелена Лакапин
- Теодора
- Теофано
- Теодора
- Јелена
- Зоја
- Катарина Бугарска
- Евдокија Макремволитиса
- Марија Аланија
- Ирина Дука
- Ана Комнина
- Ирена Угарска
- Берта од Зулцбаха
- Марија Антиохијска
- Агнеса Француска
- Еуфросина Дука
- Маргарета Угарска
- Евдокија Анђелина
- Теодора
- Ана
- Ирина од Монферата
- Марија Јерменска
- Ирина од Брауншвајга
- Ана Савојска
- Ирина Асен
- Јелена
- Ирина
- Кераца-Марија
- Јелена Драгаш
- Ирина Гатилузио
- Ана Московска
- Софија од Монферата
- Марија
Теодора II је била византијска царица, супруга цара Теофила иконоборца, а потицала је из побожне чиновничке породице из Пафлагоније.[1]
Иако је била удата за опаког иконоборца Теофила Теодора је била врло побожна и наставила је тајно са поштовањем светих икона, које је и поред строге цареве забране држала скривене на двору, клањала им се и целивала их. Ноћу је устајала да се моли пред Часним Крстом и светим Иконама Христа Спаса и Богоматере, које је преко дана скривала у својим одајама по ћивотима, како би тако умолила Бога да се смилује на православне.[2]
Након смрти Теофила, Теодора је формирала регентство да би владала као царица у име свог малолетног сина Михаила III. По доласку на власт одмах је успоставила поштовање култа икона на сабору у Цариграду 843. године. Том приликом установљено је празновање Победе православља, које се до данас врши у прву недељу Часнога поста. У тајности је Михаила, као и осталих пет кћери учила о православљу. За време њене владавине су Свети Ћирило и Методије послати међу Словене као хришћански мисионари.
Након неког времена у договору са Теодориним братом, кесаром Вардом њен сим Михаило прогнаше царицу и њене ћерке у један манастир, где је она остала до своје смрти 11. фебруара 867.[2]
Српска православна црква слави је 11. фебруара по црквеном, а 24. фебруара по грегоријанском календару.
Референце
- ^ Пројекат Растко
- ^ а б Света Теодора царица
Спољашње везе
- Света Теодора, Црквени календар, 11. фебруар
- Теодора II
Литература
Велики део овог текста је преузет из охридског пролога владике Николаја Велимировића.