Тајпеј 101
Тајпеј 101 | |
E=mc² на облакодеру Тајпеј 101. Тајпеј 101 била је највиша зграда на свету од 2004. до 2007..* | |
Претходна зграда | Куле Петронас |
Премашена од | Бурџ Калифа |
Информације | |
---|---|
Локација | Тајпеј, Република Кина |
Статус | завршена |
Саграђена | 31. децембар 2004. |
Висина | |
Висина | 449.2 |
Највиши спрат | 439.2 |
Технички детаљи | |
Број спратова | 101. |
Површина | 412.500 |
Број лифтова | 61 |
Вредност | 58 милијарди NT$ |
Компаније | |
Архитекта | C. Y. Lee |
Референце: www.taipei-101.com.tw | |
*Потпуно настањив објекат, потпоран, од главног улаза до структурног или архитектонског врха; погледати списак највиших зграда на свету за друге типове листа. |
Тајпеј 101 (кин: 台北101, (一零一)) је некадашњи највиши облакодер на свету. Тајпеј 101 смештен је у главном граду Тајвана, Тајпеју. Добитник је велике награде „Emporis Skyscraper Award“ за најлепшу и најневјеројатнију грађевину 2004. године.[1]
Сврстан је у нових седам светских чуда и седам чуда инжењерства 2006. године. Облакодер има 101 спрат и изграђен је у старо-азијском стилу. Направљен је тако да га тамошњи тајфуни и потреси не могу срушити. Сам облакодер висок је 449,2 м, али са антеном, његова висина износи 509.2 метра, што га чини једним од највиших облакодера на свету.[2]
Име Тајпеј 101 добио је по имену града у којем је смештен, а друго име, односно број 101, се подудара са два значења, једно је број спратова колико има, а друго је улица у којој се налази, а то је 101. улица.
У власништву је компаније „Taipei Financial Center Corporation“, а њом управља америчка компанија смештена у Чикагу „International division of Urban Retail Properties Corporation“. Оригинално име Тајпеја 101 требало је бити „Taipei World Financial Center“, али су се власници ипак одлучили за једноставније име.
Види још
Референце
Спољашње везе
- Званичан сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (18. новембар 2018)
- Званичан сајт видиковца Архивирано на сајту Wayback Machine (25. новембар 2012)
- Званичан сајт шопинг центра Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2013)