Република Србија (1990—2006)

Република Србија Србија
(1992—2004) (2004—2006) Застава (1992—2004) (2004—2006) Грб
Химна „Хеј, Словени” (1990—2006) „Боже правде” (2004—2006)
Положај у Европи
Географија
Континент		Европа
Регија		Балкан и Панонска низија
Земља		СФР Југославија  СР Југославија  Србија и Црна Гора
Престоница		Београд
Највећи град		Београд
Друштво
Службени језик		српскохрватски[1]
Религија		православље, ислам, католицизам, протестантизам
Политика
Облик државе		република
— Председник		Слободан Милошевић Милан Милутиновић Борис Тадић
— Премијер		Станко Радмиловић (први) Војислав Коштуница (последњи)
Историја
Историјско доба		савремено доба
— Оснивање		1990.
— Укидање		2006. (16 год.)
Догађаји
— Устав Републике Србије		28. септембар 1990.
— Устав Савезне Републике Југославије		27. април 1992.
— НАТО бомбардовање		24. март — 10. јун 1999.
— Уставна повеља Србије и Црне Горе		4. фебруар 2003.
— Проглашење независности Црне Горе		3. јун 2006.
Географске и друге карактеристике
Површина
— укупно		88.361 km²
Становништво		9.778.991 (1991)
Валута		југословенски динар (1990—2006), српски динар (2003—2006) Централна Србија и АП Војводина југословенски динар (1990—1999), немачка марка (1999—2002), евро (2002—2006) АП Косово и Метохија
Земље претходнице и наследнице Србије
Претходнице:		Наследнице:
	СР Србија (СФР Југославија)	Србија

Република Србија је име које је имала Србија од 1990. до 2006, у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије до 1992, Савезне Републике Југославије до 2003, и онда до 2006. године у Државној заједници Србији и Црној Гори.

Доношењем Устава из 1990. године одлучено је да се име Социјалистичка Република Србија промени у Република Србија, која је задржала то име и после 1992. године.

Део Србије су биле и аутономне покрајинеː Војводина са Новим Садом као главним градом, и Косово и Метохија са Приштином као главним градом. Од 1999. после рата на Косову и Метохији и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, Космет је постао међународни протекторат УНМИК-а у саставу Републике Србије, чиме је Србија де факто изгубила контролу над својом јужном покрајином.

Дана 4. фебруара 2003. у савезном парламенту у Београду, усвојена је Уставна повеља Србије и Црне Горе чиме је реконструисана федерација и СР Југославија је престала да постоји. Тиме је Република Србија ушла у састав Државне заједнице Србија и Црна Гора.

Године 2004. усвојене су нова застава и грб републике.

Године 2006, након проглашења независности Црне Горе (које је уследило после референдума), СЦГ је распуштена и наслеђе Републике Србије је прикупљено од стране српске државе. Република Србија је, по Уставној повељи Државне заједнице Србија и Црна Гора, држава-континуитета (иста држава, само са другим називом и територијом, али са истим правима и обавезама) са Државном заједницом Србија и Црна Гора.

Република је административно била подељена на 29 округа и Град Београд.

Поред округа, Република Србија била је подељена и на општине.

Овај чланак је део серије о историји Србије
Историја Србије
Преисторија Камено доба Бронзано доба Гвоздено доба
Предримско доба Илири Аутаријати Дардани Трибали Мези Скордисци Дачани
Рано римско доба Илирик Панонија Доња Панонија Далмација Мезија Горња Мезија Дакија Дакија Аврелијана
Касно римско доба Прва Мезија Средоземна Дакија Приобална Дакија Дарданија Превалис Панонија Друга Дијецеза Мезија Дијецеза Дакија Дијецеза Панонија Префектура Илирик
Рани средњи век Бела Србија око 600. Кнежевина Србија Дукља, Травунија, Захумље, Неретљанска кнежевина, Рашка, Босна 7—10. век Катепанат Рас око 969—976.
Високи средњи век Дукља (Зета) 11th—12. век Тема Сирмијум 1018—1071. Великожупанска Србија 1071—1217. Краљевина Србија 1217—1346. Сремска земља 1282—1325. Српско царство · распад 1346—1371. Моравска Србија · Косовска битка (1389) 1371—1402. Српска деспотовина · пад 1402—1537.
Рано савремено доба Србија под османсом влашћу 1459—1804. Царство Јована Ненада / Сремско војводство Радослава Челника 1526—1530. Лугошка и карансебешка бановина 16—17. век Србија под хабзбуршком влашћу 1686—1918. Велике сеобе Срба 1690. и 1737—1739. Војна крајина 1702—1882. Хабзбуршка Србија 1718—1739. Кочина крајина 1788—1791.
Србија 1804—1918 Револуција 1804—1815. Књажество Србија 1815—1882. Српска Војводина 1848—1849. Србија и Банат 1849—1860. Краљевина Србија · Велики рат 1882—1918.
Србија од 1918. Краљевина Србија 1918—1941 Немачка војна управа · НОБ 1941—1944. Федерална јединица социјалистичке Југославије 1944—1992. Конститутивна држава са Црном Гором 1992—2006. Република Србија од 2006.
Регионалне историје Београд Војводина Косово и Метохија
Портал Србија
п р у

- Попис 1991:

Укупно — 9.778.991

Етнички састав:

• Срби — 6.446.595 (65,92%)
• Албанци — 1.674.353 (17,12%)
• Мађари — 343.942 (3,52%)
• Југословени — 323.625 (3,31%)
• Муслимани — 246.411 (2,52%)
• Роми — 140.237 (1,43%)
• Црногорци — 139.299 (1,42%)
• Хрвати — 105.406 (1,08%)
• Словаци — 66.798 (0,68%)
• Македонци — 46.046 (0,47%)
• Румуни — 42.331 (0,43%)
• Бугари — 26.876 (0,27%)
• Буњевци — 21.434 (0,22%)
• Русини — 18.073 (0,18%)
• Власи — 17.807 (0,18%)
• Турци — 11.236 (0,11%)
• Словенци — 8.261 (0,08%)
• Немци — 5.263 (0,05%)
• Украјинци — 5.066 (0,05%)
• Чеси — 2.832 (0,03%)
• Руси — 2.576 (0,03%)
• Јевреји — 1.210 (0,01%)
• остали — 17.129 (0,17%)
• национално неопредељени — 10.906 (0,11%)
• изјаснили се у смислу регионалне припадности — 4.912 (0,05%)
• непознато — 50.367 (0,51%)

- Попис 2002.:

Укупно — 7.498.001 (без Косова и Метохије)^[2]

Етнички састав:

• Срби — 6.212.838 (82.86%)^[2]
• Мађари — 293.299 (3.91%)^[2]
• Бошњаци — 136.087 (1.82%)^[2]
• Роми — 108.193 (1.44%)^[2]
• Југословени — 80.721 (1.08%)^[2]
• Хрвати — 70.602 (0,94%)
• Црногорци — 69.049 (0,92%)
• Албанци — 61.647 (0,82%)
• Словаци — 59.021 (0,79%)
• Власи — 40.054 (0,53%)
• Румуни — 34.576 (0,46%)
• Македонци — 25.847 (0,35%)
• Бугари — 20.497 (0,27%)
• Буњевци — 20.012 (0,27%)
• Муслимани — 19.503 (0,26%)
• Русини — 15.905 (0,21%)
• Украјинци — 5.354 (0,07%)
• остали — 14.191 (0,19%)
• изјашњени у смислу регионалне припадности — 11.485 (0,15%)
• национално неопредељени — 107.732 (1,44%)
• непознато — 75.483 (1,01%)

• Слободан Милошевић (28. септембар 1990. — 23. јул 1997)
• Драган Томић (в.д.) (23. јул — 29. децембар 1997)
• Милан Милутиновић (29. децембар 1997. — 29. децембар 2002)
• Наташа Мићић (в.д.) (29. децембар 2002. — 4. фебруар 2004)
• Драган Маршићанин (в.д.) (4. фебруар — 3. март 2004)
• Војислав Михаиловић (в.д.) (3. — 4. март 2004)
• Предраг Марковић (в.д.) (4. март — 11. јул 2004)
• Борис Тадић (11. јул 2004. — 5. јун 2006)

• Председници Извршног већа Републике Србије
  • Станко Радмиловић (28. септембар 1990. — 15. јануар 1991)
• Председници Владе Републике Србије
  • Драгутин Зеленовић (15. јануар — 23. децембар 1991)
  • Радоман Божовић (23. децембар 1991. — 10. фебруар 1993)
  • Никола Шаиновић (10. фебруар 1993. — 18. март 1994)
  • Мирко Марјановић (18. март 1994. — 24. октобар 2000)
  • Миломир Минић (24. октобар 2000 — 25. јануар 2001)
  • Зоран Ђинђић (25. јануар 2001. — 12. март 2003)
  • Небојша Човић (в.д.) (12. — 17. март 2003)
  • Жарко Кораћ (в.д.) (17. — 18. март 2003)
  • Зоран Живковић (18. март 2003. — 4. март 2004)
  • Војислав Коштуница (4. март 2004. — 5. јун 2006)

• Савезна Република Југославија
• Србија и Црна Гора
• Република Црна Гора (1992—2006)
• Српско-црногорски унионизам
• Социјалистичка Република Србија
• Списак влада Србије
• Списак председника влада Србије

• Ковачевић, Миладин; et al. (2004). Статистички годишњак Србије 2004 (PDF). Београд: Републички завод за статистику Србије. 
• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 

• Становништво према националној припадности, попис 1991
• Национална или етничка припадност – подаци по насељима, Попис 2002