Туна
| Туна | |
|---|---|
 | |
| Различите врсте из рода туна | |
 | |
| Thunnus albacares | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Поткласа: | |
| Инфракласа: | |
| Породица: | |
| Род: | Thunnus South, 1845 |
| Типска врста | |
| Scomber thynnus Linnaeus, 1758 | |
| Подродови | |
| |
| Синоними | |
| |
Туна или туњ[3] (лат. Thunnus) је род риба из породице скуша (Scombridae), које живе у сланој води. Настањује Атлантски океан, Пацифик, Индијски океан и Медитеранско море. Туна је веома брза риба, при чему су неке њене врсте способне да постигну брзину и до 70Км на час. За разлику од већине беле рибе, боја мишићног ткива туне се креће од розе ка тамно црвеној. Ова црвенкаста боја настаје услед присуста миоглобина, молекула који се везује за кисеоник; који туна поседује у знатно већој количини за разлику од осталих риба. Неке веће врсте туне, као што је Плаворепа туна, имају способност да молекуларном активношћу, подигну телесну температуру изнад температуре воде (одржавање телесне температуре од 24-35 °C, у хладној води ниске температуре чак и до 6 °C). Ово им омогућава да преживе у хладнијим водама и настане се у различитим деловима океана.
Реч Thunnus је средњолатинска форма грчке речи θύννος (thýnnos) са значењем мала риба, која је изведена из грчке речи θύνω (thynō), „журити, стрелица”.[4][5] Прва писана употреба речи се јавља у Хомеровом раду.
Таксономија
Постоји око петнаест врста туне, од којих су неке од најраспрострањенијих:[6][7] Реч Thunnus је средњолатински облик грчког thýnnos (θύννος, „туњевина, туна“) – које је заузврат изведено од thynō (θύνω, „јурити; стрељати“).[8][9] Прву писану реч употребио је Хомер.
На основу морфологије и података о секвенци митохондријске ДНК кратке дужине,[10] род Thunnus је тренутно класификован у два подрода: Thunnus (Thunnus) (плавоперајска група) и Thunnus (Neothunnus) (жутоперајска група). Међутим, ова класификација је доведена у питање недавном филогенетском анализом података о секвенци нуклеарне ДНК, која је разрешила различите односе међу врстама и није подржала традиционалну дефиницију група плавоперајских и жутоперајских туна.[11][12] Конкретно, ове анализе су потврдиле поделу пацифичке и атлантске туне на две одвојене врсте и сугеришу да је великоока туна заправо члан подрода Neothunnus, а не подрода Thunnus.[11] Раније филогенетске реконструкције нуклеарне рибосомалне ДНК такође су показале сличне резултате.[13]
До недавно се сматрало да постоји седам Thunnus врста, а атлантска плавоперајна туна и пацифичка плавоперајска туна биле су подврсте једне врсте. Године 1999, Колет је установио да су на основу и молекуларних и морфолошких разматрања, оне заправо, различите врсте.[14][7]
- подрод Thunnus (плавоперке)
- Thunnus alalunga - туна дугоперка (албакор)
- Thunnus maccoyii - јужна туна плавоперка
- Thunnus obesus - крупноока туна
- Thunnus orientalis - пацифичка туна плавоперка
- Thunnus thynnus - атлантска туна плавоперка
- подрод Neothunnus (жутоперке)
- Thunnus albacares - туна жутоперка
- Thunnus atlanticus - туна црноперка
- Thunnus tonggol - дугорепа туна
Гринпис је 2010. године је додао туну дугоперку, крупнооку туну, туну црноперку, пацифичку туну плавоперку, атлантску туну плавоперку, јужну туну плавоперку и туну жутоперку на црвену листу риба.
| Праве туне из рода Thunnus, унутар породице Scombridae | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Кладограм: Род Thunnus (доле-десно на горњој слици) наведен је као један од пет родова који сачињавају племе Thunnini. Познат као праве туне, он садржи 8 од 15 постојећих врста туна.[1] |
Прекомерни лов
Светска потражња за сушијем и сашимијем,[15] заједно са све већим растом популације, довела је до прекомерног лова глобалних залиха ове врсте,[16] а плавоперајка је најугроженија и сврстава се у категорију „озбиљне забринутости за очување“.[17] Чињеница која компликује напоре за одрживо управљање залихама плавоперајне рибе у националним ексклузивним економским зонама (EEZ) је то што туна плавоперка мигрира на велике удаљености и лови у средњем океану који није део EEZ ниједне земље, тако да је подложнa прекомерном риболову од стране рибарских флота више земаља. Међународни споразуми и конвенције су споразуми по добронамерном основу и тешко их је пратити или спроводити.[18] Иако су ову рибу узгајали у заточеништву Јапанци и Аустралијанци уз помоћ Јапанаца, приноси су нижи од осталих риба које се узгајају због споре стопе раста плавоперајне туне, због чега су цене високе.[18] Дана 30. децембра 2012, плавоперајна туна од 222 kg (489 lb) уловљена у североисточном Јапану, продата је на рибљој пијаци Цукији у Токију за рекордних 155,4 милиона јена (1,76 милиона долара).[19]
Референце
- ^ а б Graham, Jeffrey B.; Dickson, Kathryn A. (2004). „Tuna Comparative Physiology” (PDF). The Journal of Experimental Biology. 207: 4015—4024. doi:10.1242/jeb.01267. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 09. 2015. г. Приступљено 20. 9. 2012.
- ^ Sepkoski, Jack (2002). „A compendium of fossil marine animal genera”. Bulletins of American Paleontology. 364: 560. Архивирано из оригинала 23. 7. 2011. г. Приступљено 8. 1. 2008.
- ^ „tunj ili tuna”. Proleksis enciklopedija online.
- ^ θύννος in Liddell, Henry George; Scott, Robert (1940) A Greek–English Lexicon, revised and augmented throughout by Jones, Sir Henry Stuart, with the assistance of McKenzie, Roderick. Oxford: Clarendon Press. In the Perseus Digital Library, Tufts University.
- ^ θύνω in Liddell and Scott
- ^ Collette, B.B. (1999). „Mackerels, molecules, and morphology”. Ур.: Séret, B.; Sire, J. Y. Proceedings. 5th Indo-Pacific Fish Conference: Nouméa, New Caledonia, 3–8 November 1997. Paris: Société Française d'Ichtyologie [u.a.] стр. 149—164. ISBN 978-2-9507330-5-4.
- ^ а б Tanaka, Y.; Satoh, K.; Iwahashi, M.; Yamada, H. (2006). „Growth-dependent recruitment of Pacific bluefin tuna Thunnus orientalis in the northwestern Pacific Ocean” (PDF). Marine Ecology Progress Series. 319: 225—235. doi:10.3354/meps319225. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 12. 2012. г.
- ^ θύννος in Liddell, Henry George; Scott, Robert (1940) A Greek–English Lexicon, revised and augmented throughout by Jones, Sir Henry Stuart, with the assistance of McKenzie, Roderick. Oxford: Clarendon Press. In the Perseus Digital Library, Tufts University.
- ^ θύνω in Liddell and Scott.
- ^ Alvarado Bremer, J.R.; Naseri, I.; Ely, B. (2016). „ROrthodox and unorthodox phylogenetic relationships among tunas revealed by the nucleotide sequence analysis of the mitochondrial DNA control region”. Journal of Fish Biology. 50 (3): 540—554. doi:10.1111/j.1095-8649.1997.tb01948.x.
- ^ а б Díaz-Arce, Natalia; Arrizabalaga, Haritz; Murua, Hilario; Irigoien, Xabier; Rodríguez-Ezpelata, Naiara (2016). „RAD-seq derived genome-wide nuclear markers resolve the phylogeny of tunas”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 102: 202—207. PMID 27286653. doi:10.1016/j.ympev.2016.06.002. hdl:10754/612968
. - ^ Ciezarek, Adam G.; Osborne, Owen G.; Shipley, Oliver N.; Brooks, Edward J.; Tracey, Sean R.; McAllister, Jaime D.; Gardner, Luke D.; Sternberg, Michael J. E.; Block, Barbara; Savolainen, Vincent (2019-01-01). „Phylotranscriptomic Insights into the Diversification of Endothermic Thunnus Tunas”. Molecular Biology and Evolution (на језику: енглески). 36 (1): 84—96. ISSN 0737-4038. PMC 6340463 . PMID 30364966. doi:10.1093/molbev/msy198.
- ^ Chow, S.; Nakagawa, T.; Suzuki, N.; Takeyama, H.; Matsunaga, T. (2006). „Phylogenetic relationships among Thunnus species inferred from rDNA ITS1 sequence”. Journal of Fish Biology. 68 (A): 24—35. doi:10.1111/j.0022-1112.2006.00945.x.
- ^ Collette, B.B. (1999). „Mackerels, molecules, and morphology”. Ур.: Séret, B.; Sire, J.Y. Proceedings. 5th Indo-Pacific Fish Conference: Nouméa, New Caledonia, 3–8 November 1997. Paris: Société Française d'Ichtyologie [u.a.] стр. 149—164. ISBN 978-2-9507330-5-4.
- ^ „sashimi Meaning in the Cambridge English Dictionary”. dictionary.cambridge.org. Архивирано из оригинала 20. 8. 2018. г. Приступљено 20. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ George Karleskint; Richard Turner; James Small (2009). Introduction to Marine Biology. Cengage Learning. стр. 522. ISBN 978-0-495-56197-2.
- ^ „Tuna, Bluefin”. Архивирано из оригинала 2011-07-22. г.
- ^ а б „Managed to death”. The Economist. 2008-10-30.
- ^ „A bluefin tuna sells for record $1.76M in Tokyo”. USA Today. 4. 1. 2013. Приступљено 5. 1. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Литература
- Clover, Charles (2004). The End of the Line: How Overfishing Is Changing the World and What We Eat. London: Ebury Press. ISBN 978-0-09-189780-2.
- FAO: Species Catalog Vol. 2 Scombrids of the World. FAO Fisheries Synopsis No. 125, Volume 2. FIR/S125 Vol. 2. ISBN 978-92-5-101381-6.
- FAO: Review of the state of world marine fishery resources: Tuna and tuna-like species - Global, 2005 Rome.
- Standard of Identity for Canned Tuna (United States), Code of Federal Regulations: 21 CFR 161.190 - Canned tuna.
- Clover, Charles. 2004. The End of the Line: How Overfishing Is Changing the World and What We Eat. Ebury Press, London. ISBN 0-09-189780-7
- FAO: Species Catalog Vol. 2 Scombrids of the World. FAO Fisheries Synopsis No. 125, Volume 2. FIR/S125 Vol. 2.ISBN 92-5-101381-0
- FAO: Review of the state of world marine fishery resources: Tuna and tuna-like species – Global, 2005 Rome.
- Majkowski, Jacek (1995) "Tuna and tuna-like species" In: Review of the state of world marine fishery resources, FAO Fisheries technical paper 457, FAO, Rome. ISBN 978-92-5-107023-9.
- Majkowski J, Arrizabalaga H, Carocci F and Murua H (2011) "Tuna and tuna-like species" Архивирано 3 март 2016 на сајту Wayback Machine In: Review of the state of world marine fishery resources, pages 227–244, FAO Fisheries technical paper 569, FAO, Rome. ISBN 978-92-5-107023-9.
- Standard of Identity for Canned Tuna (United States), Code of Federal Regulations: 21 CFR 161.190 – Canned tuna.
- Viñas J and Tudela S (2009) "A validated methodology for genetic identification of tuna species (genus Thunnus)" PLoS One, 4(10): e7606.
Спољашње везе
Туна на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Туна.
- Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2006). Врсте рода Thunnus на Фиш бејсу. [верзија на датум: January 2006]
- [https://web.archive.org/web/20160119175526/http://www.tunafacts.com/healthbenefits/index.html Nutritional benefits of tuna
- Пут туне (Слободан Документарни филм - Званични јутјуб канал)
- Јапански мајстор: Сечење Велике туне плавоперке на јутјубу
- Зашто је туна плавоперка толико скупа? (Бизнис инсајдер - Званични јутјуб канал)
- Невероватан процес: Од улова до конзервирања туњевине у Јужној Кореји (Краљевски процес - Званични јутјуб канал)
Нормативна контрола: Државне  |
|
|---|
