Европско првенство у атлетици у дворани 2011 — 400 метара за мушкарце

Такмичење у трчању на 400 метара у мушкој конкуренцији на Европском првенству у атлетици 2011. у Паризу одржано је 4. и 5. марта.

Титулу освојену у Торину 2009, бранио је Јохан Висман из Шведске.

Постигнут је најбољи европски резултат сезоне, 3 национална и 4 лична рекорда, као и 5 најбољих личних резултата сезоне.

Земље учеснице

Учествовало је 26 такмичара из 17 земаља.[1]

  1. Аустрија Аустрија (1)
  2. Данска Данска (1)
  3. Чешка Чешка (1)
  4. Естонија Естонија (1)
  5. Француска Француска (3)
  6. Грузија Грузија (1)
  7. Ирска Ирска (1)
  8. Јерменија Јерменија (1)
  9. Северна Македонија Македонија (1)
  10. Њемачка Немачка (2)
  11. Русија Русија (2)
  12. Србија Србија (1)
  13. Шведска Шведска (2)
  14. Шпанија Шпанија (2)
  15. Турска Турска (1)
  16. Украјина Украјина (2)
  17. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство (3)

Рекорди

Рекорди пре почетка Европског првенства 2011.
Светски рекорд Керон Клемент  Сједињене Америчке Државе 44,57 Фејетвил, САД 12. март 2005.
Европски рекорд Томас Шенлебе  Источна Немачка 45,05 Зинделфинген, Западна Немачка 5. фебруар 1988.
Рекорди европских првенстава Марек Плавго  Пољска 45,39 Беч, Аустрија 3. март 2002.
Најбољи светски резултат сезоне у дворани Кирани Џејмс  Гренада 44,80 Фејетвил, САД 27. фебруар 2011.
Најбољи европски резултат сезоне у дворани Марек Нит  Естонија 45,99 Фејетвил, САД 27. фебруар 2011.
Рекорди после заршетка Европског првенства 2011.
Најбољи европски резултат сезоне у дворани Лесли Џон  Француска 45,54 Париз, Француска 5. март 2011.

Најбољи европски резултати у 2011. години

Десет најбољих европских атлетичара на 400 метара у дворани 2011. године пре почетка првенства (4. марта 2011), имали су следећи пласман на европској и светској ранг листи. (СРЛ)[2]

1. Марек Нит  Естонија 45,99 27. фебруар 5. СРЛ
2. Лесли Џон  Француска 46,13 20. фебруар 10. СРЛ
3. Најџел Левин  Уједињено Краљевство 46,17 19. фебруар 11. СРЛ
4. Томас Шнајдер  Немачка 46,19 27. фебруар 12. СРЛ
5. Јоан Десимис  Русија 46,31 23. фебруар 16. СРЛ
6. Ричард Страхан  Уједињено Краљевство 46,35 19. фебруар 18. СРЛ
7. Ричард Бак  Уједињено Краљевство 46,38 20. фебруар 20. СРЛ
8. Nick Leavey  Уједињено Краљевство 46,49 19. фебруар 26. СРЛ
8. Мамуду Хане  Француска 46,49 20 фебруар 26. СРЛ
10. Ансуман Фофана  Француска 46,71 20. фебруар 34. СРЛ

Такмичари чија су имена подебљана учествовали су на ЕП 2011.

Сатница

Датум Време Ниво
4. март 10:45 Квалификације
4 март 18:10 Полуфинале
5. март 17:45 Финале

Освајачи медаља

Лесли Џон
Француска Француска
Томас Шнајдер
Њемачка Немачка
Ричард Бак
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство

Резултати

Квалификације

У полуфинале пласирала су се по два првопласирана из сваке од 5 квалификационих група (КВ) и два такмичара на основу постигнутог резултата (кв).[3]

Плас. Група Стаза Такмичар Земља ЛР ЛРС Старт Резул. Бел.
1. 1 6 Ричард Бак Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 46,22 46,38 0,176 46,57 КВ
2. 5 6 Лесли Џон Француска Француска 45,85 46,13 0,193 46,63 КВ
3. 5 5 Дмитриј Бурјак Русија Русија 46,21 46,89 0,199 46,84 КВ
4. 1 5 Јоан Десимус Француска Француска 46,31 46,31 0,200 46,90 КВ
5. 3 6 Томас Шнајдер Њемачка Немачка 46,19 46,19 0,259 47,10 КВ
6. 1 3 Марк Ујакпор Шпанија Шпанија 47,10 47,30 0,166 47,31 кв
7. 5 4 Дмитро Островски Украјина Украјина 46,95 46,95 0,162 47,33 кв
8. 3 2 Клеменс Целер Аустрија Аустрија 46,27 47,07 0,202 47,37 КВ
9. 3 4 Сердар Тамач Турска Турска 47,08 47,39 0,186 47,46
10. 2 6 Ричард Стракан Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 46,35 46,35 0,186 47,54 КВ
11. 3 5 Брајан Греган Ирска Ирска 46,68 46,82 0,222 47,63
12. 4 5 Најџел Левин Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 46,17 45,17 0,211 47,73 КВ
13. 4 6 Давид Голнов Њемачка Немачка 46,89 46,89 0,212 47,74 КВ
14. 1 4 Yevgen Hutsol Украјина Украјина 47,13 47,13 0,175 47,81
15. 2 5 Ансуман Фофана Француска Француска 46,71 46,71 0,306 47,89 КВ
16. 2 3 Марк Ороско Шпанија Шпанија 47,29 47,29 0,160 47,92
17. 4 4 Јохан Висман Шведска Шведска 45,89 47,41 0,192 47,95
18. 2 2 Ендрик Зилберстајн Грузија Грузија 0,239 48,07 НР
19. 2 1 Владимир Краснов Русија Русија 46,93 - 0,283 48,10
20. 4 3 Павел Маслак Чешка Чешка 47,05 47,05 0,208 48,14
21. 5 2 Емир Бекрић Србија Србија 47,89 47,89 0,180 48,34
22. 4 2 Расмус Меги Естонија Естонија 48,09 48,09 0,277 48,49
23. 5 3 Ник Екелунд-Аренандер Данска Данска 47,77 47,77 0,206 48,55
24. 2 4 Нил де Оливеира Шведска Шведска 47,31 47,31 0,197 48,64
25. 1 2 Арам Давтијан Јерменија Јерменија 49,37 51,90 0,288 48,96 НР
26. 3 3 Кристијан Ефремов Северна Македонија Македонија 51,00 51,00 0,269 50,35 ЛР

Полуфинале

У финале пласирала су се по прва тројица из обе полуфиналне групе (КВ).[4]

Плас. Група Стаза Такмичар Земља Старт Резул. Бел.
1. 1 6 Лесли Џон  Француска 0,199 46,26 КВ
2. 1 5 Томас Шнајдер Њемачка Немачка 0.255 46.72 КВ
3. 2 5 Ричард Бак Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 0,202 46,79 КВ
4. 2 6 Ричард Стракан Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 0,181 46,94 КВ
5. 2 4 Јоан Десимус Француска Француска 0,215 46,98 КВ
6. 1 3 Дмитриј Бурјак Русија Русија 0,221 47,09 КВ
7. 1 4 Најџел Левин Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 0,175 47,17
8. 2 3 Клеменс Целер Аустрија Аустрија 0,230 47,35
9. 2 1 Дмитро Островски Украјина Украјина 0,192 47,58
10. 1 1 Марк Ујакпор Шпанија Шпанија 0,190 47,82
11. 2 2 Давид Голнов Њемачка Немачка 0,260 48,07
12. 1 2 Ансуман Фофана Француска Француска 0,276 48,19

Финале

[5]

Европски првак Лесли Џон
Плас. Стаза Такмичар Земља Старт Резул. Бел.
6 Лесли Џон Француска Француска 0,181 45,54 НР, ЕРС
3 Томас Шнајдер Њемачка Немачка 0,286 46,42
5 Ричард Бак Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 0,207 46,62
4 2 Дмитриј Бурјак Русија Русија 0,173 46,70 ЛРС
5 4 Ричард Стракан Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 0,164 46,74
6 1 Јоан Десимус Француска Француска 0,276 46,91

Референце

  1. ^ „стартна листа” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 07. 2012. г. Приступљено 22. 12. 2014. 
  2. ^ Светска ранг листа атлетичара на 400 метара у дворани 2011. ИААФ
  3. ^ „Резултати квалификација” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 07. 2012. г. Приступљено 14. 05. 2011. 
  4. ^ „Резултати полуфинала” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 07. 2011. г. Приступљено 15. 05. 2011. 
  5. ^ „Резултати финала” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 07. 2012. г. Приступљено 08. 02. 2015. 

Спољашње везе

  • Резултати на сајту ЕАА Архивирано на сајту Wayback Machine (4. мај 2011)
  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Адолф Мецнер (НЕМ)  • 1938: Годфри Браун (ВБ)  • 1946: Нилс Холст-Серенсен (ДАН)  • 1950: Дерек Пју (ВБ)  • 1954: Ардалион Игњатијев (СССР)  • 1958: Џон Рајтон (ВБ)  • 1962: Роби Брајтвел (ВБ)  • 1966: Станислав Греџински (ПОЉ)  • 1969: Јан Вернер (ПОЉ)  • 1971: Дејвид Џенкинс (ВБ)  • 1974: Карл Хонц (ФРГ)  • 1978: Франц-Петер Хофмајстер (ФРГ)  • 1982: Хартмут Вебер (ФРГ)  • 1986: Роџер Блек (ВБ)  • 1990: Роџер Блек (ВБ)  • 1994: Дуејн Ладежо (ВБ)  • 1998: Ајван Томас (ВБ)  • 2002: Инго Шулц (НЕМ)  • 2006: Марк Ракил (ФРА)  • 2010: Кевин Борле (БЕЛ)  • 2012: Павел Маслак (ЧЕШ)  • 2014: Мартин Руни (ВБ)  • 2016: Мартин Руни (ВБ)  • 2018: Метју Хадсон Смит (ВБ)  • 2022: Метју Хадсон Смит (ВБ)  • 2024: Алекзандер Дум (БЕЛ)

у дворани

1970: Александар Братчиков (СССР)  • 1971: Анджеј Баденски (ПОЉ)  • 1972: Георг Никлес (ФРГ)  • 1973: Лучано Сушањ (ЈУГ)  • 1974: Фонс Брајденбах (БЕЛ)  • 1975: Херман Келер (ФРГ)  • 1976: Јанко Братанов (БУГ)  • 1977: Фонс Брајденбах (БЕЛ)  • 1978: Пјетро Менеа (ИТА)  • 1979: Карел Колар (ЧЕХ)  • 1980: Николај Чернецки (СССР)  • 1981: Андреас Кнебел (ГДР)  • 1982: Павел Конмовалов (СССР)  • 1983: Јевгени Ломтјев (СССР)  • 1984: Сергеј Ловачов (СССР)  • 1985: Тод Бенет (ВБ)  • 1986: Томас Шенлебе (ГДР)  • 1987: Тод Бенет (ВБ)  • 1988: Јенс Карловиц (ГДР)  • 1989: Кајетано Корнет (ШПА)  • 1990: Норберт Добелајт (ДДР)  • 1992: Слободан Бранковић (ЈУГ)  • 1994: Дуејн Ладежо (ВБ)  • 1996: Дуејн Ладежо (ВБ)  • 1998: Руслан Машченко (РУС)  • 2000: Иља Џивондов (БУГ)  • 2002: Марек Плавго (ПОЉ)  • 2005: Дејвид Гилик (ИРС)  • 2007: Дејвид Гилик (ИРС)  • 2009: Јохан Висман (ШВЕ)  • 2011: Лесли Џон (ФРА)  • 2013: Павел Маслак (ЧЕШ)  • 2015: Павел Маслак (ЧЕШ)  • 2017: Павел Маслак (ЧЕШ)  • 2019: Карстен Вархолм (НОР)  • 2021: Оскар Хусиљос (ШПА)  • 2023: Карстен Вархолм (НОР)

Жене
на отвореном

1934  • 1938  • 1946  • 1950  • 1954  • 1958: Марија Иткина (СССР)  • 1962: Марија Иткина (СССР)  • 1966: Ана Хмелкова (ЧЕХ)  • 1969: Никол Дукло (ФРА)  • 1971: Хелга Зајдлер (ГДР)  • 1974: Рита Салин (ФИН)  • 1978: Марита Кох (ГДР)  • 1982: Марита Кох (ГДР)  • 1986: Марита Кох (ГДР)  • 1990: Грит Бројер (ГДР)  • 1994: Мари-Жозе Перек (ФРА)  • 1998: Грит Бројер (ГДР)  • 2002: Олесја Зикина (РУС)  • 2006: Вања Стамболова (БУГ)  • 2010: Татјана Фирова (РУС)  • 2012: Моа Јелмер (ШВЕ)  • 2014: Либанија Гренот (ИТА)  • 2016: Либанија Гренот (ИТА)  • 2018: Јустина Свјенти-Ерсетик(ПОЉ)  • 2022: Фемке Бол (ХОЛ) • 2024: Наталија Качмарек (ПОЉ)

у дворани

1970: Мерилин Нојфвил (ВБ))  • 1971: Вера Попкова (СССР))  • 1972: Кристел Фрезе (ФРГ)  • 1973: Верона Елдер (ВБ)  • 1974: Јелица Павличић (ЈУГ)  • 1975: Верона Елдер (ВБ)  • 1976: Рита Вилден (ФРГ)  • 1977: Марита Кох (ГДР)  • 1978: Марина Сидорова (СССР)  • 1979: Верона Елдер (ВБ)  • 1980: Елке Декер (ФРГ)  • 1981: Јармила Кратохвилова (ЧЕХ)  • 1982: Јармила Кратохвилова (ЧЕХ)  • 1983: Јармила Кратохвилова (ЧЕХ)  • 1984: Татјана Кочембова (ЧЕХ)  • 1985: Сабине Буш (ГДР)  • 1986: Сабине Буш (ГДР)  • 1987: Марија Пинигина (СССР)  • 1988: Петра Милер (ГДР)  • 1989: Сели Ганел (ГДР)  • 1990: Марина Шмонина (СССР)  • 1992: Сандра Мајерс (ШПА)  • 1994: Светлана Гончаренко (РУС)  • 1996: Грит Бројер (НЕМ)  • 1998: Грит Бројер (НЕМ)  • 2000: Светлана Поспелова (РУС)  • 2002: Наталија Антјух (РУС)  • 2005: Светлана Поспелова (РУС)  • 2007: Никол Сандерс (ВБ)  • 2009: Антоњина Кривошапка (РУС)  • 2011: Дениса Росолова (ЧЕШ)  • 2013: Пери Шејкс Дрејтон (ВБ)  • 2015: Наталија Пигида (УКР)  • 2017: Флорија Геј (ФРА)  • 2019: Леа Шпрунгер (ШВА)  • 2021: Фемке Бол (ХОЛ)  • 2023: Фемке Бол (ХОЛ)

  1. Премјештено Шаблон:ЕП трка на 400 метара