Европско првенство у атлетици у дворани 1971 — 400 метара за жене

Такмичење у дисциплини трка на 400 метара у женској конкуренцији на другом Европском првенству у атлетици у дворани 1971. одржано је у Фестивалској дворани у Софији 13. марта квалификације и полуфинале и 14. марта финале. Учествовало је 14 атлетичарки из 8 земаља.

Титулу европске првакиње освојену на Европском првенству у дворани 1970. у Бечу није бранила Мерилин Невил из Уједињеног Краљевства.

Земље учеснице

Рекорди

Извор:^[1]

Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1971.
Светски рекорд^[2]	Мерилин Невил	Уједињено Краљевство	53,01	Беч, Аустрија	14. март 1970
Европски рекорд
Рекорди европских првенстава
Рекорди после завршеног Европског првенства 1971.
Нових рекорда није било

Освајачице медаља


Вера Попкова Совјетски Савез	Инге Бединг Западна Немачка	Марија Сикора Аустрија

Резултати

Квалификације

У квалификацијама такмичарке су биле подељени у четири групе: у првој и четвртој по 4, а у другој и трећој по 3 такмичарке. У полуфинале су се пласирали по два првплласиране такмичарке из све четири групе (КВ).^[3]

Пласман	Група	Атлетичарка	Земља	Резултат	Белешка
1.	4	Светла Златева	Бугарска	54,1	КВ
2.	3	Вера Попкова	Совјетски Савез	54,7	КВ
3.	3	Марија Сикора	Аустрија	55,3	КВ, НР
4.	1	Инге Бединг	Западна Немачка	55,5	КВ
5.	1	Елисабет Рандерс	Шведска	55,5	КВ
6.	4	Гизела Алемајер	Западна Немачка	55,5	КВ
7.	4	Шантал Леклерк	Француска	55,5
8.	3	Стефка Јорданова	Бугарска	55,6
9.	4	Љубов Финогенова	Совјетски Савез	55,8
10.	1	Надежда Колесникова	Совјетски Савез	56,0
11.	2	Гизела Еленбергер	Западна Немачка	56,5	КВ
12.	2	Урсула Мајер	Швајцарска	56,6	КВ НР
13.	3	Francine van Assche	Белгија	57,5
14.	3	Елиан Жак	Француска	58,0

Полуфинале

Такмичарке су биле подељене у две полуфиналне групе. У финале су се пласирале по две првопласиране из обе групе (КВ).^[4]

Пласман	Група	Атлетичарка	Земља	Резултат	Белешка
1.	1	Светла Златева	Бугарска	54,5	КВ
2.	1	Инге Бединг	Западна Немачка	54,8	КВ
3.	2	Вера Попкова	Совјетски Савез	54,8	КВ
4.	2	Марија Сикора	Аустрија	55,2	КВ, НР
5.	1	Урсула Мајер	Швајцарска	55,5	НР
6.	2	Гизела Еленбергер	Западна Немачка	56,0
7.	1	Гизела Алемајер	Западна Немачка	56,3
8.	2	Елисабет Рандерс	Шведска	57,3

Финале

Извор:^[5]

Пласман	Атлетичарка	Земља	Резултат	Белешка
	Вера Попкова	Совјетски Савез	53,7
	Инге Бединг	Западна Немачка	54,3
	Марија Сикора	Аустрија	54,4	НР
4.	Светла Златева	Бугарска	54,6

Укупни биланс медаља у трци на 400 метара за жене после 2. Европског првенства на отвореном 1970—1971.

Биланс медаља, екипно

	Земља
1.	СССР	1	0	0	1
2.	Уједињено Краљевство	1	0	0	1
3.	Западна Немачка	0	2	0	2
4.	Аустрија	0	0	1	1
5.	Француска	0	0	1	1
	Укупно {5}	2	2	2	6

Вишеструки освајачи медаља, појединачно

У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.

	Атлетичарка	Земља
Није било вишеструких освајача медаља.

Референце

^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 375. Приступљено 14. новембар 2018.
^ Развој светског рекорда на 400 метара Track and Field Statistics
^ Резултати квалификаца трке 400 метара за жене на сајту maik-richter.de
^ Резултати полуфинала трке 400 метара за жене на сајту maik-richter.de
^ Резултати финалне трке 400 метара за жене на сајту maik-richter.de

Спољашње везе

Резултати ЕПА 1971 на сајту todor66.com
Европска првенства у дворани на сајту ЕАА.

Европско првенство у атлетици

На отвореном

Торино 1934.
Париз 1938. (М)
Беч 1938. (Ж)
Осло 1946.
Брисел 1950.
Берн 1954.
Стокхолм 1958.
Београд 1962.
Будимпешта 1966.
Атина 1969.
Хелсинки 1971.
Рим 1974.
Праг 1978.
Атина 1982.
Штутгарт 1986.
Сплит 1990.
Хелсинки 1994.
Будимпешта 1998.
Минхен 2002.
Гетеборг 2006.
Барселона 2010.
Хелсинки 2012.
Цирих 2014.
Амстердам 2016.
Берлин 2018.
Минхен 2022.
Рим 2024.

У дворани

Беч 1970.
Софија 1971.
Гренобл 1972.
Ротердам 1973.
Гетеборг 1974.
Катовице 1975.
Минхен 1976.
Сан Себастијан 1977.
Милано 1978.
Беч 1979.
Зинделфинген 1980.
Гренобл 1981.
Милано 1982.
Будимпешта 1983.
Гетеборг 1984.
Пиреј 1985.
Мадрид 1986.
Лијевен 1987.
Будимпешта 1988.
Хаг 1989.
Глазгов 1990.
Ђенова 1992.
Париз 1994.
Стокхолм 1996.
Валенсија 1998.
Гент 2000.
Беч 2002.
Мадрид 2005.
Бирмингем 2007.
Торино 2009.
Париз 2011.
Гетеборг 2013.
Праг 2015.
Београд 2017.
Глазгов 2019.
Торуњ 2021.
Истанбул 2023.

п р у Европско првенство у атлетици у дворани 1971.
Мушкарци	60 м 400 м 800 м 1500 м 3.000 м 60 м препоне штафета 4 × 400 м штафета 4х800 м скок увис скок мотком скок удаљ троскок кугла
Жене	60 м 400 м 800 м 1500 м 60 м препоне штафета 4 × 200 м штафета 4х400 м скок увис скок удаљ кугла

Европски прваци у атлетици - трка на 400 метара

мушкарци

на отвореном
1934: Адолф Мецнер (НЕМ) • 1938: Годфри Браун (ВБ) • 1946: Нилс Холст-Серенсен (ДАН) • 1950: Дерек Пју (ВБ) • 1954: Ардалион Игњатијев (СССР) • 1958: Џон Рајтон (ВБ) • 1962: Роби Брајтвел (ВБ) • 1966: Станислав Греџински (ПОЉ) • 1969: Јан Вернер (ПОЉ) • 1971: Дејвид Џенкинс (ВБ) • 1974: Карл Хонц (ФРГ) • 1978: Франц-Петер Хофмајстер (ФРГ) • 1982: Хартмут Вебер (ФРГ) • 1986: Роџер Блек (ВБ) • 1990: Роџер Блек (ВБ) • 1994: Дуејн Ладежо (ВБ) • 1998: Ајван Томас (ВБ) • 2002: Инго Шулц (НЕМ) • 2006: Марк Ракил (ФРА) • 2010: Кевин Борле (БЕЛ) • 2012: Павел Маслак (ЧЕШ) • 2014: Мартин Руни (ВБ) • 2016: Мартин Руни (ВБ) • 2018: Метју Хадсон Смит (ВБ) • 2022: Метју Хадсон Смит (ВБ) • 2024: Алекзандер Дум (БЕЛ)
у дворани
1970: Александар Братчиков (СССР) • 1971: Анджеј Баденски (ПОЉ) • 1972: Георг Никлес (ФРГ) • 1973: Лучано Сушањ (ЈУГ) • 1974: Фонс Брајденбах (БЕЛ) • 1975: Херман Келер (ФРГ) • 1976: Јанко Братанов (БУГ) • 1977: Фонс Брајденбах (БЕЛ) • 1978: Пјетро Менеа (ИТА) • 1979: Карел Колар (ЧЕХ) • 1980: Николај Чернецки (СССР) • 1981: Андреас Кнебел (ГДР) • 1982: Павел Конмовалов (СССР) • 1983: Јевгени Ломтјев (СССР) • 1984: Сергеј Ловачов (СССР) • 1985: Тод Бенет (ВБ) • 1986: Томас Шенлебе (ГДР) • 1987: Тод Бенет (ВБ) • 1988: Јенс Карловиц (ГДР) • 1989: Кајетано Корнет (ШПА) • 1990: Норберт Добелајт (ДДР) • 1992: Слободан Бранковић (ЈУГ) • 1994: Дуејн Ладежо (ВБ) • 1996: Дуејн Ладежо (ВБ) • 1998: Руслан Машченко (РУС) • 2000: Иља Џивондов (БУГ) • 2002: Марек Плавго (ПОЉ) • 2005: Дејвид Гилик (ИРС) • 2007: Дејвид Гилик (ИРС) • 2009: Јохан Висман (ШВЕ) • 2011: Лесли Џон (ФРА) • 2013: Павел Маслак (ЧЕШ) • 2015: Павел Маслак (ЧЕШ) • 2017: Павел Маслак (ЧЕШ) • 2019: Карстен Вархолм (НОР) • 2021: Оскар Хусиљос (ШПА) • 2023: Карстен Вархолм (НОР)

Жене

на отвореном
1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958: Марија Иткина (СССР) • 1962: Марија Иткина (СССР) • 1966: Ана Хмелкова (ЧЕХ) • 1969: Никол Дукло (ФРА) • 1971: Хелга Зајдлер (ГДР) • 1974: Рита Салин (ФИН) • 1978: Марита Кох (ГДР) • 1982: Марита Кох (ГДР) • 1986: Марита Кох (ГДР) • 1990: Грит Бројер (ГДР) • 1994: Мари-Жозе Перек (ФРА) • 1998: Грит Бројер (ГДР) • 2002: Олесја Зикина (РУС) • 2006: Вања Стамболова (БУГ) • 2010: Татјана Фирова (РУС) • 2012: Моа Јелмер (ШВЕ) • 2014: Либанија Гренот (ИТА) • 2016: Либанија Гренот (ИТА) • 2018: Јустина Свјенти-Ерсетик(ПОЉ) • 2022: Фемке Бол (ХОЛ) • 2024: Наталија Качмарек (ПОЉ)
у дворани
1970: Мерилин Нојфвил (ВБ)) • 1971: Вера Попкова (СССР)) • 1972: Кристел Фрезе (ФРГ) • 1973: Верона Елдер (ВБ) • 1974: Јелица Павличић (ЈУГ) • 1975: Верона Елдер (ВБ) • 1976: Рита Вилден (ФРГ) • 1977: Марита Кох (ГДР) • 1978: Марина Сидорова (СССР) • 1979: Верона Елдер (ВБ) • 1980: Елке Декер (ФРГ) • 1981: Јармила Кратохвилова (ЧЕХ) • 1982: Јармила Кратохвилова (ЧЕХ) • 1983: Јармила Кратохвилова (ЧЕХ) • 1984: Татјана Кочембова (ЧЕХ) • 1985: Сабине Буш (ГДР) • 1986: Сабине Буш (ГДР) • 1987: Марија Пинигина (СССР) • 1988: Петра Милер (ГДР) • 1989: Сели Ганел (ГДР) • 1990: Марина Шмонина (СССР) • 1992: Сандра Мајерс (ШПА) • 1994: Светлана Гончаренко (РУС) • 1996: Грит Бројер (НЕМ) • 1998: Грит Бројер (НЕМ) • 2000: Светлана Поспелова (РУС) • 2002: Наталија Антјух (РУС) • 2005: Светлана Поспелова (РУС) • 2007: Никол Сандерс (ВБ) • 2009: Антоњина Кривошапка (РУС) • 2011: Дениса Росолова (ЧЕШ) • 2013: Пери Шејкс Дрејтон (ВБ) • 2015: Наталија Пигида (УКР) • 2017: Флорија Геј (ФРА) • 2019: Леа Шпрунгер (ШВА) • 2021: Фемке Бол (ХОЛ) • 2023: Фемке Бол (ХОЛ)