Аустријско-турски рат (1716—1718)
| Аустријско-турски рат (1716—1718) | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део османско-хабзбуршких ратова | |||||||
 | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Османско царствоКримски канат |  Хабзбуршка монархија Млетачка република | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Дамат Али-паша | Еуген Савојски | ||||||
| Јачина | |||||||
| 120.000[тражи се извор] | 70.000[тражи се извор] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| непознато | непознато | ||||||
- п
- р
- у
Османско-хабзбуршки ратови
- 1529—1533.
- 1541—1545.
- 1551—1562.
- 1566—1568.
- Дуги рат (1593—1606)
- 1663—1664.
- Велики бечки рат (1683—1699)
- 1716—1718.
- 1735—1739.
- 1787—1791.
Аустријско-турски рат вођен од 1716. до 1718. године је био шести по реду ратни сукоб између Аустријског и Османског царства. Истовремено са овим, вођен је и Турско-млетачки рат (1714—1718).[1] Оба рата су завршена потписивањем мира у Пожаревцу 1718. године.
Узроци
Турска је била незадовољна одредбама Карловачког мира по којима је Венецији припала Мореја (Пелопонез) и делови Далмације, те је 1714. година напала Млетке и успела да освоји Мореју 1715. године. У Далмацији Турци нису имали успеха, штавише након што се и Аустрија укључила у рат изгубили су неколико места у Херцеговини а Млеци су се долином Неретве пробили до Мостара.
Рат
Како није могла сама да се одбрани од Османлија Венеција је склопила савез са Аустријом, која је као гарант Карловачког мира запретила Турцима који су на то одговорили објавом рата. Велики везир Силхадар Дамат Али-паша је с пролећа 1716. сакупио војску и кренуо ка Београду, док је флота започела блокаду млетачког Крфа. У почетку су Турци имали неких успеха, прешли су у Срем и Бачку и попалили многа насеља, страдали су између осталих Сремски Карловци и манастир Крушедол. Почетком августа Турци су опколили Петроварадинску тврђаву и започели бомбардовање. Посади тврђаве је ускоро стигла у помоћ војска предвођена Еугеном Савојским, врховним заповедником аустријских трупа у овом рату. Он је успео да разбије турску опсаду 5. августа 1716. након само четири сата борбе. У бици код Петроварадина страдало је 2.212 аустријских и преко 6.000 турских војника међу којима и сам велики везир Дамат Али-паша.
После победе код Петроварадина, аустријска војска је до краја године ослободила цео Банат са Темишваром.
Аустријанци су 16. јуна 1717. године прешли Саву и започели опсаду Београда. Турска војска предвођена новим великим везиром Халил-пашом кренула је из Једрена као помоћ опкољеном Београду. Они су поражени 16. августа, а следећег дана аустријска војска је ушла у Београдску тврђаву.
Мир
Сви ови догађаји натерали су Турке да траже мир. Мир је склопљен у Пожаревцу 21. јула 1718. године. Према одредбама Пожаревачког мира Турци су предали Хабзбуршком царству Банат, југоисточни Срем, део северне Босне, северну Србију и Малу Влашку. Млетачка република није успела да поврати Пелопонез и Крит али је задржала Јонска острва и градове Превезу и Арту, док је у Далмацији добила области око Сиња, Имотског и Вргорца.
Овакво стање се задржало до следећег аустријско-турског рата (1737—1739) и Београдског мира којим је овај рат завршен.
Види још
- Битка код Петроварадина
- Пожаревачки мир
- Краљевина Србија (1718—1739)
Референце
- ^ Станојевић 1970, стр. 444.
Литература
- Веселиновић, Рајко (1986). „Србија под аустријском влашћу 1718-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 106—162.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од Карловачког мира до аустро-турског рата 1716-1718”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 55—61.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од бечког рата до рата 1716-1718”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 62—77.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од Пожаревачког мира до аустро-турског рата 1737-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 163—175.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од аустро-турског рата 1716-1718. до рата 1737-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 176—191.
- Дабић, Војин С. (1984). Банска крајина (1688–1751): Прилог историји српског и хрватског народа и крајишког уређења у Банији. Београд-Загреб: Историјски институт & Просвјета.
- Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530–1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
- Dabić, Vojin S. (2011). „The Habsburg-Ottoman War of 1716-1718 and Demographic Changes in the War-Afflicted Territories”. The Peace of Passarowitz, 1718. West Lafayette: Purdue University Press. стр. 191—208.
- Ingrao, Charles; Samardžić, Nikola; Pešalj, Jovan, ур. (2011). The Peace of Passarowitz, 1718. West Lafayette: Purdue University Press.
- Поповић, Душан Ј. (1950). Србија и Београд од Пожаревачког до Београдског мира (1718–1739). Београд: Српска књижевна задруга.
- Самарџић, Радован (1986). „Срби у Турском царству 1699-1716”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 7—30.
- Самарџић, Радован (1986). „Босна и Херцеговина у XVIII веку”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 432—497.
- Станојевић, Глигор (1970). Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека. Београд: Историјски институт.
- Форишковић, Александар (1986). „Политички, правни и друштвени односи код Срба у Хабсбуршкој Монархији”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 233—305.
Спољашње везе
- Пројекат Растко: Владимир Ћоровић, Историја српског народа, Бања Лука-Београд, 1997.
Ратови и битке у којима су учествовали Срби  | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Средњевековни |
|  | ||||||||
| Страна власт |
| |||||||||
| 19. век |
| |||||||||
| 20. век | ||||||||||
| 21. век |
| |||||||||
Нормативна контрола: Државне  |
|
|---|
