Teolept II Carigradski
| Teolept II | |
|---|---|
| vaseljenski patrijarh Carigrada | |
| Crkva | Vaseljenska patrijaršija |
| Postavljen | 16. februar 1585 |
| Stolovanje završilo | maj 1586 |
| Prethodnik | Pahomije II |
| Nasljednik | Jeremija II |
Teolept II (grčki: Θεόληπτος Β΄) bio je vaseljenski patrijarh Carigrada od 1585. do 1586.[1]
Život
Teolept je bio nećak Mitrrofana III.[2] Postao je mitropolit Filipupoisa (Plovdiv), te, iako je u tome bio primio pomoć patrijarha Jeremije II, protiv njega je skovao zavjeru zajedno sa Pahomijem II, kome je pomogao da Jeremijinim svrgavanjem postane patrijarh. Kada je Pahomije svrgnut, Teolept je imenovan na njegovo mjesto 16. februara 1585.[1] te formalno ustoličen u martu 1585. od strane aleksandrijskog i antiohijskog patrijarha.
U maju 1586. godine, kada je Teolept putovao u Moldaviju Vlašku da prikuplja sredstva za Crkvu, Nikifor (u. 1596), đakon prognanog patrijarha Jeremije, ga je uspio svrgnuti.[2] Nikifor je postao vršilac dužnosti patrijarha sve do 1587, kada je Jeremija II ponovno izabran za patrijarha, iako je godinama bio odsutan iz Carigrada zahvaljujući putovanju u Ukrajinu i Rusiju. Jeremija je za svoj izbor doznao tek 1589. u Moldaviji na povratku za Carigrad, gdje je stigao 1590.[3] U međuvremenu je Nikifor upravljao Crkvom u Jeremijino ime.[3] Nikiforovu upravu je na deset dana privremeno prekinuo đakon Dionisije (kasniji mitropolit Larise, u. 1611).[1]
U aprilu 1587. je sinod oslobodio Teolepta optužbi te ga je poslao u Iberiju (Gruzija) dan prikuplja novac za zaduženu Crkvu.[2] Iste je godine Teolept dobio prsten od manastira Panagija Sumela, ali nije jasno da li je to bilo kanonski. Međutim, zna se da se Teolept pomirio sa Jeremijom II[3] te pomagao u upravljanju Crkvom do 1590. Njegova sudbina nakon tog datuma nije poznata.
Teolept je bio posljednji patrijarh čije je stolica bila u crkvi Pamakristos, koja je pretvorena u džamiju 1586. Patrijaršija se premjestila u daleko siromašniju crkvu Theotokos Paramythia (kasnije u "Vlah Saraju", rezidenciji vlaških hospodara u Carigradu), je ostala do 1597.[2]
Izvori
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate. Wildside Press LLC. str. 38,46. ISBN 978-1-4344-5876-6.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 „Θεόληπτος Β´”. Ecumenical Patriarchate. Pristupljeno 12 Sep 2011. Invalid language code.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Gudziak, Borys A. (2001). Crisis and reform : the Kyivan Metropolitanate, the Patriarchate of Constantinople, and the genesis of the Union of Brest. Cambridge, Mass: Ukrainian Research Institute, Harvard University. str. 31,39. ISBN 0-916458-92-X.
- p
- r
- u
Episkopi Bizanta i Patrijarsi Carigrada
(do 330)
Sveti Andrija • Stahije • Onisim • Polikarp I • Plutarh • Sedekion • Diogen • Elevterije • Feliks • Polikarp II • Atenodor • Evazije • Lavrentije • Alipije • Pertinaks • Olimpijan • Marko I • Filadelf • Kirijak I • Kastin • Eugenije I • Tit • Dometije • Rufin • Prob • Metrofan • Aleksandar
(330–451)
Aleksandar • Pavle I • Euzebije • Makedonije I • Eudoksije • Evagrije • Demofil • Maksim I • Grigorije I • Nektarije • Jovan I Hriuostom • Arsakije • Atik • Sisinije I • Nestorije • Maksimijan • Prokle • Flavijan • Anatolije
Vizantijski period (451–1453)
Anatolije • Genadije I • Akakije • Fravita • Eufemije • Makedonije II • Timotije I • Jovan II • Epifanije • Antim I • Mena • Evhtihije • Jovan III • Jovan IV • Kirijak II • Toma I • Sergej I • Pir • Pavle II • Petar • Toma II • Jovan V • Konstantin I • Teodor I • Georgije I • Pavle III • Kalinik I • Kir • Jovan VI • German I • Anastazije • Konstantin II • Nikita I • Pavle IV • Tarasije • Nikifor I • Teodot I • Antonije I • Jovan VII • Metodije I • Ignjatije • Fotije I • Stefan I • Antonije II • Nikola I • Eufimije I • Stefan II • Trifun • Teofilakt • Polievkt • Vasilije I • Antonije III • Nikola II • Sisinije II • Sergej II • Eustahije • Aleksije • Mihajlo I • Konstantin III • Jovan VIII • Kozma I • Evstratije • Nikola III • Jovan IX • Lav • Mihajlo II • Kozma II • Nikola IV • Teodot II • Neofit I • Konstantin IV • Luka • Mihajlo III • Kariton • Teodisije I • Vasilije II • Nikita II • Leontije • Dositej • Georgije II • Jovan X • Mihajlo IV† • Teodor II† • Maksim II† • Μanuel I† • German II† • Metodije II† • Manuel II† • Arsenije† • Nikifor II† • German III • Josif I • Jovan XI • Grigorije II • Atanasije I • Jovan XII • Nefon I • Jovan XIII • Gerasim I • Isak • Jovan XIV • Isidor I • Kalist I • Filotej • Makarije • Nil • Antonije IV • Kalist II • Matej I • Eufimije II • Josif II • Mitrofan II • Grigorije III • Atanasije II
Otomanski period (1453–1923)
Genadije II • Isidor II • Sofronije I • Joasaf I • Marko II • Simeon • Dionisije I • Rafael I • Maksim III • Nefon II • Maksim IV • Joakim I • Pahomije I • Teolept I • Jeremija I • Joanikije I • Dionisije II • Joasaf II • Mitrofan III • Jeremija II • Pahomije II • Teolept II • Matej II • Gavrilo I • Teofan I • Meletije I • Neofit II • Rafael II • Kiril I • Timotije II • Grigorije IV • Antim II • Kiril II • Atanasije III • Neofit III • Partenije I • Partenije II • Joanikije II • Kiril III • Pajsije I • Partenije III • Gavrilo II • Partenije IV • Dionisije III • Kliment • Metodije III • Dionisije IV • Gerasim II • Atanasije IV • Jakov • Kalinik II • Neofit IV • Gavrilo III • Neofit V • Kiprijan • Atanasije V • Kiril IV • Kozma III • Jeremija III • Kalinik III‡ • Pajsije II • Serafim I • Neofit VI • Kiril V • Kalinik IV (III) • Serafim II • Joanikije III • Samjuel • Meletije II • Teodisije II • Sofronije II • Gavrilo IV • Prokopije • Neofit VII • Gerasim III • Georgije V • Kalinik V (IV) • Jeremija IV • Kiril VI • Evgenije II • Antim III • Krisant • Agatangel • Konstantije I • Konstantije II • Georgije VI • Antim IV • Antim V • German IV • Meletije III • Antim VI • Kiril VII • Joakim II • Sofronije III • Joakim III • Joakim IV • Dionisije V • Neofit VIII • Antim VII • Konstantin V • German V • Meletije IV
Moderni period (od 1923)
Georgije VII • Konstantin VI • Vasilije III • Fotije II • Venuijamin • Maksim V • Atenagora • Dimitrije • Vartolomej
† u egzilu u Nikeji ‡ ponekad se ne ubraja u partrijarhe
