Nabrusimo kose

"Nabrusimo kose"
Kosci se vračajo, košnja pri Poljancu, Male Lipljene 1964.
Pjesma
jezikslovenski
objavljena1936.
žanrrevolucionarna pesma
autorMilan Apih
kompozitornepoznat

Nabrusimo kose je jugoslovenska revolucionarna pesma, koju je spjevao slovenski komunist Milan Apih,[1] tokom zatočeništva u kaznioni za političke zatvorenike u Sremskoj Mitrovici 1936. godine.[2]

Sam autor tvrdi da je napisao tekst na napjev neke stare burske pjesme koju je našao u esperantskoj zbirci revolucionarnih pjesama.[3] Neki autori, pak, smatraju da je muzika preuzeta od stare poljske ustaničke pesme, iz vremena borbe protiv ruskog carizma.[4]

Za vreme drugog svetskog rata pesma se pevala među slovenskim partizanima, kao i među slovenskim internircima koncentracionih logora po Italiji.[5]

Nastanak

1936. godine politički zatvorenici, komunisti, u Sremskoj Mitrovici su organizirali Prvi festival originalnih revolucionarnih pjesama, na kojem su učestvovali svi sobni kolektivi. Tada su nastale pjesme Mitrovčanka, Nabrusimo kose i Pjesma o Matiji Gupcu.[6] Ove pjesme nastajale su spontano i najčešće im se ne može odrediti autor, jer je u pisanju teksta učestvovalo više zatvorenika, a katkada cijela ćelija ili paviljon. Od većeg broja konkurenata pobijedila je slovenačka grupa sa pjesmom Žetelice (kasnije preimenovana u Nabrusimo kose).[2]

Nekoliko jugoslovenskih pjesama iz kaznionica je nastalo na melodije iz pesmarice Proletaria kantaro, objavljene na esperantu 1924. godine. Tako je na melodiju pjesme Katenmazuro (poljska Mazur kajdaniarski) nastala Mitrovčanka, a na melodiju pjesme Maja marŝo, koju su poljski ustanici pjevali protiv carskog apsolutizma, nastala je Nabrusimo kose.[4]

Izvorni slovenski tekst

Nabrusimo kose, štampana 1944.

Nabrusimo kose, že klas dozoreva,
že žetve bogate napočil je čas!
Naj jeklo zapoje, naj pesem odmeva,
nabrusimo kose, zrel je klas!
«V boj za svobodno življenje!»
gre klic od vasi do vasi,
ker sicer nas čakata sužnost, trpljenje,
za nas več izbire druge ni!

Na gruntih nam banke že davno sedijo,
obresti in davki nam pijejo kri,
od žuljev se naših pijavke redijo,
zaman kmet znoji se in trpi.
Oj, čujte nas mi smo prodani,
oj kmet spametuj se, spreglej;
zdaj plug naj počiva, le v kup vsi tlačani,
nabrusimo kose, hajd naprej!

Nekje je dežela, kjer vlada svoboda,
kjer srečo uživata delavec, kmet,
tam kmeta ne žuli nobena gospoda,
kdor dela, ta uživa truda cvet.
Mi bratje smo vaši po rodu,
oj kmetje, le urno na plan!
Naš čas je napočil, dani se na vzhodu,
že žetev je zrela, puške v dlan!

Srpskohrvatska verzija

Pjesma Maja marŝo iz esperanto pesmarice Proletaria kantaro (1924), koja se navodi kao izvor kompozicije.

Nabrusimo kose već klas nam sazrijeva,
I bogate žetve došo je čas,
Nek pjesma odjekne i čelik zapjeva,
Nabrusimo kose, zreo je klas.

U boj za slobodu i pravdu,
Seljaci sad dižu svoj glas,
I pjesma se ori od sela do sela,
Ne čekajte više sad je čas.

Odavno već banke imanja nam broje,
I porezi, kamate piju nam krv,
Od žuljeva naših se trutovi goje,
Uzalud ti radiš kao crv.

Progledajmo dakle seljaci,
Već davno smo prodani mi,
Sad plug nek počiva sve drugo odbaci,
Sad kose prihvatit ćemo svi.

Izvori

  1. ↑ https://www.discogs.com/release/15294489-Various-Na%C5%A1a-Partizanska-Pesem
  2. ↑ 2,0 2,1 https://znaci.org/poezija/nabrusimo-kose.php
  3. ↑ Muzika i muzičari u NOB, zbornik sećanja (str. 23), Beograd 1982.
  4. ↑ 4,0 4,1 Ante Nazor, Pjesme međunarodnog radničkog pokreta u revolucionarnim previranjima u Jugoslaviji
  5. ↑ Muzika i muzičari u NOB, zbornik sećanja (str. 219), Beograd 1982.
  6. ↑ Jahja Fehratović, Amela Lukač-Zoranić: Ratna i poratna revolucionarna poezija u Jugoslaviji

Povezano

  • Partizanske pjesme