Hil (mitologija)

Hil (starogrčki: Ὕλλος ili Ὕλᾱς) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Herakla i Dejanire, eponimni heroj dorske file Hileja.[1][2] Nakon Heraklove smrti Hila je usvojio dorski kralj Egimije.[3]

Mitologija

Po Hilovom rođenju Herakle je s Dejanirom i detetom otišao trahinskom kralju Keiku, kod koga su ostali sve do Heraklove smrti. Herakle je na samrti zavetovao Hila da se oženi lepom Jolom. Hil je poslušao oca, a kasnije je otišao u Atinu.[4][5][6][7][8] Heraklova deca nastanila su se na Maratonu, ali su brzo došla u sukob s kraljem Euristejem, davnašnjim Heraklovim neprijateljem. U tom sukobu pobedu su odneli Heraklidi, pri čemu je Hil ubio Euristeja, odsekao mu glavu i predao je svojoj baki Alkmeni. Nakon kraćeg boravka u Tebi Heraklidi su krenuli na Peloponez, zavičaj svoga oca. Taj pohod, tokom kojega ge je Hila u dvoboju ubio Tegeaćanin Ehem, bio je neuspešan, pa su se Heraklidi povukli. Hilov grob pokazivan je u Megari.[9]

S Jolom je Hil imao sina Kleodaja i kćerku Evehmu.[10]

Melitin sin

U mitologiji se spominje još jedan Hil, sin |Herakla i nimfe Melite, eponimni heroj ilirskog plemena Hileja i grada Hile na Korkiri.[11] Ovaj Hil se s jednom grupom Korkirana naselio u Iliriji i tu osnovao koloniju, ali se uskoro sukobio sa starosedeocima Liburnima oko nekih goveda i u tom sukobu je izgubio život.[12]

Omfalin sin

U predanju se spominje i Hil, koji je bio sin Herakla i Omfale.[11]

Reference

  1. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 8, 1.
  2. ↑ Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 57, 6.
  3. ↑ Strabon, Geografija, IX, 4, 10.
  4. ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 7, 7.
  5. ↑ Sofokle, Trahinjanke, 1221–1229.
  6. ↑ Ovidije, Metamorfoze, IX, 279.
  7. ↑ Euripid, Herakle, 31 sqq.
  8. ↑ Pausanija, Opis Helade, I, 32, 6.
  9. ↑ Pausanija, Opis Helade, I, 41, 2.
  10. ↑ Carlos Parada, Genealogical Guide to Greek Mythology, 1997, Greek Mythology Link: Dictionary; Hylactor to Isander.
  11. ↑ 11,0 11,1 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Hil
  12. ↑ Apolonije Rođanin, Doživljaji Argonauta, IV, 538–543.

Literatura

  • Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.