Fruškogorski manastiri

Na prostoru 50 kilometara dužine i 10 kilometara širine na sremskoj planini Fruška gora, smešteno je šesnaest srpskih pravoslavnih manastira, od kojih je većina vaspostavljena kao živeća.^[1] Ova jedinstvena kulturno-istorijska celina utvrđena je za kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju 1990. godine,^[1] a predložena je i za upis na listu svetske baštine UNESKO-a.

Šire područje Fruške gore od davnina je bilo bogato svetilištima, a tokom 16. i 17. veka na ovom prostoru je zabeleženo 35 manastira. Od vremena nastanka ovi manastiri nebrojeno puta su pljačkani, rušeni i napuštani, a najozbiljnije su stradali tokom Drugog svetskog rata. Nekoliko manastira je teško oštećeno i tokom NATO bombardovanja 1999.

Od zapada ka istoku nalaze se manastiri:

• Privina Glava
• Divša
• Kuveždin
• Petkovica
• Šišatovac
• Bešenovo
• Mala Remeta
• Beočin
• Rakovac
• Jazak
• Vrdnik
• Staro Hopovo
• Novo Hopovo
• Grgeteg
• Velika Remeta
• Manastir Krušedol
• Manastir Sveta Petka - Šid.

Istraživači srpske novovekovne umetnosti u Podunavlju utvrdili su izvesnu pravilnost u prostornom sklopu manastirskih hramova, te su one sagrađene u 16. veku povezali sa moravskom arhitekturom srednjovekovne Srbije.

Manastirski hramovi sagrađeni tokom 18. veka predstavljju zanimljivu kombinaciju tradicionalne arhitekture, po ugledu na Novo Hopovo, i baroknog modela preuzetog iz repertoara zapadnoevropske arhitekture.

Pored manastira Srpske pravoslavne crkve, na Fruškoj Gori se nalazi i pravoslavni zilotski manastir na Ugaru. [1] Arhivirano 2010-02-03 na Wayback Machine-u

• Branka Kulić, Nedeljka Srećkov, "Manastiri Fruške Gore", Novi Sad 1994.
• Miroslav Timotijević, "Manastir Krušedol", I-II, Beograd 2008.
• Bojana Ibrajter, istoričar umetnosti (NIN, 29.9.2005)

• Fruškogorski manastiri Kompletan vodič kroz Srbiju
• Fruškogorski manastiri