Bromasta kiselina

Bromasta kiselina
IUPAC ime
 
hidroksi-Λ3-bromanon
hidroksidoksidobromin
bromasta kiselina
Identifikacija
MeSH acid Bromous acid
InChI

InChI=1S/BrHO2/c2-1-3/h(H,2,3) DaY
Kod: DKSMCEUSSQTGBK-UHFFFAOYSA-N DaY

Svojstva
Molekulska formula HBrO2
Molarna masa 112.911 g/mol
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Hidroksibromna kiselina; Hipobromasta kiselina; Bromna kiselina; Perbromna kiselina



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Bromasta kiselina je kiselina broma hemijske formule HBrO2 u kojoj je oksidacioni broj broma +3. Kiselina do sada nije izolovana[1] jer nije stabilna i postoji samo u prelaznom stanju, na primer pri oksidaciji hipobromita.[2][3][4]

Dobijanje

Pretpostavlja se da nastaje pri reakciji bromne vode i srebro-nitrata, ali se potom ona dalje oksiduje:

A g N O 3 + B r 2 + H 2 O ⟶ H O B r + A g B r + H N O 3 {\displaystyle \mathrm {AgNO_{3}+Br_{2}+H_{2}O\longrightarrow \;HOBr+AgBr+HNO_{3}} }
2 A g N O 3 + B r 2 + H 2 O + H O B r ⟶ H B r O 2 + 2 A g B r + 2 H N O 3 {\displaystyle \mathrm {2AgNO_{3}+Br_{2}+H_{2}O+HOBr\longrightarrow \;HBrO_{2}+2AgBr+2HNO_{3}} }

Pri tome je potrebno da bromne vode bude u višku, a da rastvor srebro-nitrata bude koncentrovan.[1]

Soli

Nekoliko bromita su stabilni i izolovani su, kao što su NaBrO2•3H2O i Ba(BrO2)2•H2O.[2]

Upotreba

Bromiti mogu da se koriste za redukciju permanganata do manganata.[2]

2 M n O 4 − + B r O 2 − + O H − ⟶ 2 M n O 4 2 − + B r O 3 − + H 2 O {\displaystyle \mathrm {2MnO_{4}^{-}+BrO_{2}^{-}+OH^{-}\longrightarrow \;2MnO_{4}^{2-}+BrO_{3}^{-}+H_{2}O} }

Izvori

  1. ↑ 1,0 1,1 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Egon Wiberg, Arnold Frederick Holleman (2001) Inorganic Chemistry, Elsevier ISBN 0-12-352651-5
  3. ↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  4. ↑ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1. 
  • p
  • r
  • u
Jedinjenja vodonika
H3AsO3 • H3AsO4 • HAt • HSO3F • H3BO3 • HBF4 • HBr • HBrO • HBrO2 • HBrO3 • HBrO4 • HCl • HClO • HClO2 • HClO3 • HClO4 • HCN • HCNO • H2CrO4/H2Cr2O7 • H2CO3 • H2CS3 • HF • HFO • HI • HIO • HIO2 • HIO3 • HIO4 • H2MoO4 • H2MnO4 • HNC • HNCO • HNO • HNO3 • H2N2O2 • HNO5S • H3NSO3 • H2O • H2O2 • H2O3 • H3PO2 • H3PO3 • H3PO4 • H4P2O7 • H5P3O10 • H2PtCl6 • H2S • H2Se • H2SeO3 • H2SeO4 • H4SiO4 • H2SiF6 • H2SO3 • H2SO4 • H2SO5 • H2S2O3 • H2S2O6 • H2S2O7 • H2S2O8 • CF3SO3H • H2Te • H2TeO3 • H6TeO6 • H4TiO4 • H2Po • H3VO4 • HCo(CO)4